Predestinacija

[καιnos]

Jedna od definicija predestinacije je: "Učenje da je čoveku sudbina njegova unaprijed određena; unaprijed utvrđeno rješenje božije, po kome će jedni imatii vječno blaženstvo, a drugi vječno prokletstvo (učenje sv. Avgustina); sudba, sudbina. (lat.)



1. Pt. 1:1,2 to pojasnjava.



"Petar, apostol Isusa Krista, doseljenicima raseljenistva u Pontu, Galaciji, Kapadociji, Aziji i Bitiniji; izabranima po predznanju Boga Oca, posvecenjem Duha, za poslusnost i poskopljenje krvlju Isusa Krista. Milost vam se i mir umnozili"



Što dragi forumaši vi mislite o ovom učenju?

 

[Lino]

Mislim da je cijelo to učenje (predestinacija) samo pokušaj onih koji pokušavaju Boga svesti na svoj nivo poimanja stavljajuću Ga u neke svoje ljudske okvire.

 

[Bostan]

Sudbina se moze molitvom promjeniti, ali ono sto nas zatekne kao dar molitve je takodje sudbina.
Moze se reci da sudbina sudbinu potire.
Svako od nas ima mjesto u raju i paklu...pa gdje bude blize tu i spada.

 

[Lovac Istine]

Ja smatram da sudbina postoji, na taj način da Bog koji je van vremena može da vidi budućnost i precizno iznese šta će se dogoditi. Dok mi svakako imamo slobodnu volju, jer je to svrha ljubavi.



Zato ne razumem kako neki mogu da tvrde da je Isus na krstu samo odigrao svoju ulogu. Bože moj zašto si me ostavio? Je za mnoge samo ispunjenje proročanstva.
Mi kroz pismo ipak vidimo da je on imao borbu sa sobom. Molio je Boga da ga zaobidje čaša, onda je na krstu imao najveće iskušenje. Jer on je došao da umre, ne da odglumi, jer tako izgleda kao predstava.
Vidi se da se osećao usamljeno pre smrti i da je bio prepušten samom sebi.
Jer kako su Adam i Eva ostavili Boga, tako je i Bog morao čoveka, da čovek na taj način prihvati Božju volju, jer je na taj način i pobedjena smrt, to je pravedno.



Isus je bio bezgrešan,trebao je da umre za grehe grešnih ljudi, odrekao se besmrtnog tela zbog toga, osećao se usamljeno i opet je ostao lojalan Ocu.
To nije scenario, već nešto što pokazuje težinu Božjeg plana spasenja. A opet i koliko je sve idealno sprovedeno.



Znam da se u pismu često kaže da se nešto desilo da bi se ispunilo proročanstvu, ali smatram da mi nismo gledali predstavu, već borbu slike Božije u telu čoveka, protiv smrti.

 

[Maki]

Ja smatram da sudbina postoji, na taj način da Bog koji je van vremena može da vidi budućnost i precizno iznese šta će se dogoditi. Dok mi svakako imamo slobodnu volju, jer je to svrha ljubavi.

Manje-više ovo.



Inače ovo je jako kompleksna tema pošto različite grupe različito tumače šta znači predestinacija i šta se uključuje pod tim pojmom.



Pravoslavna Crkva se po ovom pitanju oglašavala više puta kroz učenje otaca od sv. Jovana Zlatoustog preko blaženog Avgustina i sv. Simeona Novog Bogoslova do sv. Teofana Zatvornika. Dosta je to sve zamršeno i mislim da je najjasnije formulisan stav Crkve na Jerusalimskom saboru 1672:
"Mi vjerujemo da je svedobri Bog iz vječnosti preodredio za slavu one koje je On izabrao a osudio na osudu one koje je On odbacio ali ne tako da bi jedne opravdao a druge osudio bez razloga. Tako nešto bi bilo protivno prirodi Boga koji je zajednički Otac svima i ne obraća pažnju na ličnosti i želio bi da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine (1 Tim 2:4) ali pošto je predznao da će jedni ispravno koristiti svoju slobodnu volju a drugi pogrešno, On je predodredio jedne a osudio druge."